UDARNA PESNICA: Nije gotovo
No, da li je s njihovim cirkusom gotovo? Nije i neće još dugo biti. To je ono čega mora da bude svesna čitava vladajuća struktura, koliko god da nam trenutno iracionalna okupljanja blokadera deluju smešno. Na ulici su ostali ekstremi, apsolutno neracionalni ljudi i profesionalni demonstranti koji blokade i cirkus prave po narudžbini i od toga žive. Oni koji su do sada podsticali haos neće tek tako prepustiti da se s haosom prestane, jer su ogroman novac uložili. Neophodno je vršiti dalji pritisak, makar i preko potpuno ludih osoba. Ukoliko je neophodno, izmišljaće se razlozi, pumpati samo da se iskra ne ugasi, a najbolje bi po njih bilo i tu bi se baš obradovali ukoliko bi došlo do neke nove velike nesreće kada bi mogli da okrive vlast i da im ista podigne brojnost. Bilo kako bilo, ono na šta se svi moramo navići to je neka vrsta permanentne krize, najčešće veštački izazvane i ona će biti konstanta. Prostim jezikom rečeno, to će biti neka vrsta mini građanskog sukoba, najvećim delom u centrima većih gradova, gde će blokaderi kroz pokušaje ulivanja straha prema pristalicama vladajuće većine, pretnje da će svi biti lustrirani, zatvoreni, da će ih se stideti komšiluk, da će biti izopšteni i omalovaženi, pokušati da ostvare određenu poziciju pred nastupajuće izbore. Zato se i mogu očekivati neretko izazivanja određenih uličnih sukoba, napada po kafićima, a ono što autora ovog pisanija najviše plaši je i činjenica da je baš blokaderima radi podizanja tenzije očajnički neophodan neki incident sa čak i smrtnim ishodom kako bi se strasti uzburkale. Uostalom, nekadašnji pripadnik Udbe koji je nedavno upucao Milana Bogdanovića u Ćacilendu verujem da je bio poslat sa zadatkom da zulum nanese, a oni koji su ga poslali sanjali su da on pogine kako bi imali žrtvu policijske represije koju bi posle slavili kao narodnog heroja. Nešto slično Džordžu Flojdu u Americi, koji je nastradao prilikom intervencije policije 2020. godine vapeći da ne može da diše, što je prouzrokovalo da se napravi antitrampovski pokret Black lives matter, koji je žario i palio kao najradikalnija ANTIFA širom SAD. Ovih dana namerno se plasira priča kako je policija ubila nekoliko studenata koji su nestali pa su pronađeni mrtvi. Dakle, kreatorima tog ludila očajnički su potrebne žrtve i oni će svim silama raditi na tome da žrtve negde dobiju, što će im biti okidač za dalji nastavak protesta.
Na kraju, bar prema onom što je objavljeno ko će činiti blokadersku listu, moramo imati na umu da su ti ljudi uložili sve što su imali kako bi obojena revolucija uspela. Oteli su univerzitete, učestvovali su u krivičnim delima, pa je njima nastavak protesta očajnički neophodan. Dobro znaju da posle neuspeha kog su doživeli mogu da završe u zatvoru, jer kada bi se sprovela ozbiljna istraga i njihovo učešće u svim nedelima koja su se zbivala od početka blokada sve do danas, tu bi realno imalo godina i godina robije. Njima je spas ponovno podizanje tenzije ili da uđu u parlament, gde, kada dobiju političku verifikaciju u vidu poslaničkog mandata, misle da će uspeti sa sebe da skinu breme potencijalne krivične odgovornosti. Kako bi spasli svoje zadnjice, neće imati problem da određene studente koji su ginuli za njihove interese puste niz vodu. No, dok se to ne dogodi, oni će gasirati nastavak cirkusa na ulicama. Zato vlast ne sme da se opušta i zato se mora reći da još ništa nije gotovo koliko god da to sada sve deluje izuzetno jalovo.